Počela sam kao jedna mala kapljica koja je bila u oblaku. Tamo na nebu, u oblaku je bilo hladno pa sam se pretvorila u pahuljicu, potpuno bijelu pahuljicu. Kad sam napokon ispala iz oblaka pala sam na hrpu snijega koja se nalazila na nizbrdici. Tad su došla djeca da rade snjegovića. Taman kad su sagradila prvu grudu u kojoj sam bila ja, mama ih je zvala na ručak. Dok su oni ručali ja sam čekala. Odjednom, zapuše snažan vjetar. Kako je zapuhao sa planine a ja sam bila negdje pri sredini vjetar me ponio prema selu u podnožju. Kotrljala sam se sve brže i brže…Postajala sam sve veća i veća…Kad sam postala jako velika zabila sam se u kuću one iste djece koja su me i napravila. Kad sam se zabila bila sam samo hrpa snijega. Djeca koja su me napravila su se čudila i pitala: Pa gdje je nestala gruda koju smo napravili? Nema veze! –uzvikne jedno dijete dok se penjalo po planini. Napravit ćemo novu! Ostala djeca su potrčala za njim na planinu. A ja? Ja sam ostala do proljeća kao hrpa, a onda se kao i sve grude istopila.

Ivana Barišić,  3.a 

Život jedne grude

Zapitao sam se kakav je život jedne grude. Sutra će padati snijeg. Tata mi je rekao. Otišao sam spavati. Probudio sam se. Hvatalo me uzbuđenje. Digao sam zastore, i tata je bio u pravu. Vani je padao snijeg. Bio sam sretan. Izašao sam vani i čuo neki glas. To je bila gruda. Pitao sam je kakav je život grude.

Počela je ovako :prvo sam bila kapljica. Tu sam priču ispričala tvome kišobranu. Uglavnom, bila sam kapljica. Otišla sam jednosmjernom kartom za Vodengrad. Ondje se otvorila trgovina. U njoj su se prodavale bijele jakne, te bunde. Svi su ih kupili, pa i ja, a kupila sam je jer je postalo hladno. Uzeli smo i padobrane. Skočili smo s Vodengrada. Jedna moja  prijateljica gruda, a bila je jako luda i nespretna, zabila se u lampu te ju je razbila. No, ja sam sletjela tu, jer me vjetar odnio, ali sad se moram otopiti. Zanimljiva priča, razmišljao sam. Mogao bih je zapisati. I na kraju jesam.

Jakov Zamarin, 3.a