Dupin i zvjezdača

        Dupin pliva morem. Ugleda zvjezdaču na morskom dnu. Priđe joj.

Odjednom zvjezdača progovori: „Dragi dupine, spusti se na morsko dno da te grabežljivci ne pojedu.“

Dupin je pogleda i odgovori: „Neću, ovdje nema grabežljivaca.“ Odjednom morski pas skoči na dupina i pojede ga. „E dupine da si mene poslušao ne bih ovako završio“-reče zvjezdača.

Pouka: slušaj druge jer su oni ponekad pametniji.                            

                                                                                          Lucija, Ani i Erna, 3.a

Zlatna jesen

Svaku jesen u prekrasnu zlatnu noć dolazi prekrasna vila Jesen. Nosi  zlatnu dugu haljinu i žute cipele.

Dolazila je od drva do drva i vikala: Jesen je došla!

Lišče je odjednom poćelo polako žutjeti, kao da ju je drvo čulo. Počeli su rasti i kesteni. Jesen je ponovno viknula: Jesen je došla!!

Odjednom je počela padati kiša. Vila Jesen je stvarala jesen. Šume su počele biti pune žuto smeđeg lišča. Jesen se počela igrati s vjetrom.

Sunce je počelo izlaziti, a Jesen je samo nestala.

Svi su se začudili što se dogodilo.

Jesen je stvorila jesen u jednoj noći.

                                                                                             Nina Livić, 3.a

Zlatna jesen

U naš grad stigla je jesen velika, hladna i šarena. Dani su bili kraći od noći i puno oblačniji od ljetnih i proljetnih dana ove godine. To sve je izazvala Jesenska vila.

Jesenska vila stigla je u zlatnoj kočiji prekrivenom s puno šarenih lišća. Došla je u prvu ulicu našega grada i krenula sa ukrašavanjem grada u hladnu jesen. Izazvala je hladni vjetar koji je prosuo lišće po parkovima i ulicama grada. Sve kuće su drhtale od hladnoće, a Jesenska vila se smijala i nastavila prosipati jesen po ostatku grada. Prosula je jesensku zlatnu boju po travi, stablima, klupama i cvjetovima. Čim je to učinila oblaci su se počeli bojati u tamno sivu boju i skupljati se u velike tamne ploče na nebu. Kada se to dogodilo pala je i prva kapljica kiše ove jeseni. Bio je to uzbudljiv jesenski trenutak. Ubrzo je pala noć. Nebo se zacrnilo. Zvijezde su po noći bile svijetle, svijetle. Bile su sjajnije od svih zvijezda na nebu prošlih godina.

Kada su se probudili sunce je na nebu sjalo, a kad je još i kiša prestala nebom se proširila paleta šarenila. Duga. To se zove doživljajem. 

                                                                                                        Ani Šipka, 3.a

Zlatna jesen

Završilo je ljeto. Stigla je jesenska vila. Iz njezine kočije osjeti se miris bundeve ikestena, a iza njezine kočije ostaje samo povjetarac. Iz svoje kočije baca  kestene, jabuke, kruške i vješa ih po granama. Također iz kočije baca narančasto lišće, a mahovinu stvara na stablima. Kad je završila sa šumom kreće u polje. Svojim jesenskim moćima pretvara zelenu travu u zlatnu travu, a po pšenici baca čarobni povjetarac, te pšenica naraste i skupi se u hrpicu. Svake jeseni ova ista vila čini čuda u prirodi.

                                                                                     Jakov Zamarin, 3.a

Zlatna jesen

Vila jeseni je došla u naš grad. Došla je u zlatnoj kočiji koju je vuklo dvanaest bijelih konja. Na sebi je imala zlatnu haljinu.

Čim je došla u grad svi plodovi jeseni bili su zreli. Također su i kiše krenule. Odjednom jako zahladi i počne padati snijeg. Ljudi su se zabrinuli kao i Vila jeseni. Što je ovo?-upita se Vila jeseni. Čini se da je došla Vila zime, želi me otjerati-razmišljala je Vila jeseni. Svi plodovi su nestali. Što ćemo sad?- upitaju se ljudi. Nemamo što jesti!  Vila jeseni se također brinula. Odlučila je. Otjerati će Vilu zime. Vila jeseni i Vila zime su se dogovorile. Ljudi će glasati. Djeca su u početku mislila glasati za Vilu zime ali su ih roditelji upozorili da onda neće imati što za jesti jer nisu pripremili zimnicu. Svi su ljudi već glasali. Konačno su izašli rezultati. Za Vilu jeseni devedeset i devet posto, a za vilu zime tek jedan posto. A taj jedan posto je bio od njenih sluga. Vila zime u početku nije htjela otići ali joj je neko dijete reklo: moraš čekati svoj red. Vila jeseni je čekala pa ćeš i ti. I ja sam pomalo tužan jer ću morati ići u školu. Ali ako ostaneš nitko u tebi neće uživati jer nemamo hrane. Kad sljedeći put dođeš biti ćemo spremni sa zimnicom. Razmisli! Vila zime je razmislila. Odlučila je. Čekati će svoj red. Vila zime je otišla jedva čekajući dvadeset i prvi prosinac.

I svi su živjeli sretno do kraja života. A vile godišnjih doba se više nisu svađale.

                                                                                                                                                                                                                              Ivana Barišić, 3.a

Konj i magarac

Neki je čovjek imao konja i magarca. Kad su jednom bili na putovanju, reče magarac konju: "Preuzmi malo moga tereta ako hoćeš da ostanem živ." Konj je uzeo pola tereta i nastavili su hodati. Magarac je bio jako zahvalan pa kad su se vratili na farmu magarac je dao svoje sijeno konju. Od tada konj i magarac su najbolji prijatelji.                                                                                                        

                                                                                                   Ema Begović, 3.a